Danas ni pod tačkom razno ne smete da uradite ovo, veruje se da život zavisi od toga! Slavimo veliki praznik

Na današnji dan, 354. godine u Antiohiji je rođen Sveti Jovan Zlatousti, nekadašnji carigradski patrijarh. Pravoslavni vernici danas slave krsnu slavu, a za ovaj dan se vezuju i interesantna verovanja.

Na Jovana Zlatoustog se izbegava svako korišćenje konca, vunice, strune, tj. šivenje, pletenje, vezivanje. Veruje se da onaj ko tada prekine nit (konac) time prekida i svoj život. Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.

Sveti Jovan zlatousti je u tajne hrišćanstva ušao nakon smrti roditelja, kada se zamonašio. Taj svečani čin pratili su lično apostoli koji su ga blagosiljali i prorekli mu veliku službu, veliku blagodat i veliko stradanje. Rođen je u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski. U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika (385).

Ako pukne konac na Svetog Jovana...

U pojedinim krajevima Srbije, žene koje se na Svetu Petku mole da zatrudne ili da se lakše porode, oko ruke obmotaju konac. Od Svete Petke do Jovana Zlatoustog prođe mesec dana, za to vreme konac stoji na ruci, a ako pukne baš na Svetog Jovana, smatra se da to ne sluti na dobro.

Kao đakon piše "O sveštenstvu" (delo neprevaziđeno do danas), a kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Propoveda svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.

Blagodareći njegovoj propovedničkoj slavi, 397. godine izabran je za episkopa carigradskog, gde će uskoro ući u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u Crkvi tako i na carskom dvoru.

Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Ponovo dolazi iz prvog progonstva, a naposletku Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odavde piše najveći deo pisama, među kojima i 17 Pisama Olimpjadi.

Smatra se da je najvećim tumačem Svetog Pisma, najboljim hrišćanskim besednikom, učiteljem hrišćanskog života, idealni primer Crkvenog pastira i stradalnik za Jevanđelje Hristovo koje je propovedao.

Crkva ga slavi više puta u toku godine. 30. januara zajedno sa Sv. Vasilijem Velikim i Sv. Grigorijem Bogoslovom - Sveta Tri Jerarha, i posebno 27. januara i 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru).

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Prenela: T.M.)